O značaju sečanja na antifašizam, danas …

Na šta mislim kad mislim na pojam „sećanje na antifašizam“?  U prvoj liniji, naravno, na Drugi svetski rat. Zatim, na prošle i sadašnje banalizovane i ritualizovane procese sećanja u Jugoslaviji i Austriji. I, na kraju na to šta bi u današnje vreme mogla da bude delotvorna – ne samo istorijska – antifašistička pozicija. Poslednje pitanje ima kao preduslov da sećanje nije samo recordatio i repraesentatio prošloga, već predstavlja svojevrsnu aktuelizaciju moguće budućnosti. Tako gledajući, nije slučajno što je polje sećanja istovrmeno i proces borbe za „pravo“ sećanje.

Državni aparati, govorim o onima koji su nastali nakon raspada Jugoslavije, zamenili su (ili još svim silama pokušavaju to da urade) jugoslovensku internacionalističku viziju antifašizma partikularnim nacionalističkim verzijama.

Sećanje je, dakle, na nivou državnih aparata proces disenzusa trenutne kodifikacije, koji traje i odvija se kako u javnosti tako i u potaji. Akademije, univerziteti, mediji, muzeji, izložbe, svakodnevica individua i grupa…, sve su to mesta na kojima se ukrštaju razne interpretacije sećanja.

U Evropi se, na primer, uslovljeno jačanjem novih radikalnih desničarskih snaga, već tridesetak godina može jasno pratiti kako sećanje na antifašizam prevazilazi granice univerziteta i istorijskog istraživanja. Pojmovi fašizma i antifašizma se često upotrebljavaju u javnosti. S jedne strane imamo retoričku i propagandnu prepredenost, koja se danas koristi u poistivećivanju islama sa fašizmom i koja je takođe Slobodana Miloševića i, nakon njega, Sadama Huseina proglašavala reinkarnacijama Hitlera, sa druge strane pak vode se ozbiljne rasprave o tome šta je, istorijski gledano, bio fašizam i šta se pod tim danas može podrazumevati, te kako se razvijala antifašistička pozicija i koje su njene sadašnje smernice. Sećanje na prošli antifašizam je istovremeno aktuelizacija današnje pozicije i ideje antifašizma.

Koje su, dakle, karakteristike antifašističke pozicije danas? Prvo, fašizam odbija sve univerzalne vrednosti, osim uspeha jednog „izabranog naroda“ koji sebe kroz istoriju perpetuira darvinističkom borbom oko apsolutne prevlasti. Antifašistička pozicija bi tu, naravno, bila istrajavanje na univerzalno važećim vrednosnim stavovima za sve ljude i svuda: sloboda, solidarnost, jednakost ZA SVE predstavljaju te vrednosti. Istorijsko vreme i prostor u kojem fašizam nastaje i širi se, takođe je važan pokazatelj toga šta je fašizam danas. Fašizam je nastao nakon Prvog svetskog rata, katastrofe koja je delovala kao rušitelj svih dotadašnjih postojećih društvenih struktura.

Ali, važna činjenica pri tome je da je fašizam nastao i da se razvijao u slabim ali ipak demokratskim strukturama. Demokratija i radikalno dovođenje iste u pitanje je, dakle, drugi značajni preduslov i karakteristika fašizma. Antifašistička pozicija u tom smislu znači afirmaciju demokratije, proširivanje ideje i prakse vladavine naroda i, istovremeno, borbu protiv sukcesivnog dovođenja demokratskih struktura u pitanje.

Treća karakteristika fašizma je konstrukcija unutrašnjeg i spoljnog neprijatelja. Ova konstrukcija ne ostaje u domenu apstrakcije, već se u tradicionalnom fašizmu konkretizuje u pravcu Jevreja kao opasnosti od „internacionalne zavere“ i u pravcu Roma kao opasnosti od „socijalnog parazitizma“ iznutra. Antifašizam danas i nekad, dakle, znači imati jasan uvid u ove procese i istovremeno jasan antirasistički stav u odnosu na antisemitizam i anticiganizam. Pri tome ne treba zaboraviti da je tadašnji proces uništavanja drugog u ime jačanja sopstvenosti, bio proces koji se ne bi zaustavio totalnim uništavanjem Jevreja i Roma. Progon i uništavanje drugog predstavlja imanentnu karateristiku fašizma koji se širio i širi prema drugim etničkim i političkim grupama. Proces permanentne destabilizacije sistema je taj koji pogoduje razvoju i širenju fašističkih struktura. Progon unutrašnjeg i spoljnog neprijatelja je pri tome politički metod kojim se destabilizacija najlakše može postići.

Najvažnija karakteristika fašizma je pak ta da je to ideološki i politički pravac protiv kojeg se može boriti, a ne neka vrsta metafizičkog iracionalnog zla koje je ugradjeno u čovečansto. Fašizam je nastao i širio se u odeređenim uslovima u određenim prostorima koji se mogu istorijski oznaćiti i istraživati. Fašizam je pobeđen antifašitsičkom borbom. To su činjenice. Antifašizam danas znači ne samo sećanje na veliku antifašističku pobedu i pobedonosno okončavanje Drugog svetskog rata, već i permanentnu aktuelizacija antifašističkih vrednosti u sukobu sa aktuelnim formama fašizma. Nije, dakle, samo pitanje da ili ne fašizam, već koliko fašizma i kako se protiv takvog boriti.

Advertisements

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s